Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

ZAŠTO JE STRATEGIJA GLOBALNOG POZICIONIRANJA TAKO VAŽNA ZA SRBIJU?

Piše: Mirjana Prljević, savetnik za strateško pozicioniranje, kolumnista lista Forbes China

Da li je strategija mrtva, pita se Rik Smit (Rick Smith) u svom tekstu objavljenom u magazinu Forbs: Is Strategy Dead? 7 Reasons The Answer May Be Yes. Delimično, ja mogu da razumem razloge koje iznosi gospodin Smit, ali moram da kažem da se ne slažem s njim. U trenutku kada Klaus Švab (Klaus Schwab) u uvodnom tekstu izveštaja sa Svetskog ekonomskog foruma 2015, pod nazivom Global Risks 2015, identifikuje 28 globalnih rizika u pet kategorija: Ekonomski (8), Zaštita životne sredine (5), Geopolitički (5), Socijalni (6), Tehnološki (4), ukazuje se mnogo više na sledeće: Regionalni sukobi biće u 2015. najveća pretnja za stabilnost sveta i neće posustati tokom čitave sledeće decenije. Da nevolja bude veća, tekući međunarodni poredak suočava se s dramatičnim manjkom lidera vizionara. Klaus Švab upozorava da je svet u poslednjoj godini izložen transformacionim promenama s neizvesnim ishodom. U kritičnoj smo situaciji, na prekretnici. 

Činjenice govore da je transformacija međunarodnih ekonomskih odnosa nakon završetka Hladnog rata donela novitete u oblasti strateškog pozicioniranja, i to prevashodno kad je reč o pozicioniranju država. Nakon perioda tranzicije, i usled posledica svetske ekonomske krize, značaj i važnost tačne i trajne definicije strateške pozicije Republike Srbije pokazuju se kao presudni. Trenutna kriza društva, odnosno države kao takve, pokazala je neophodnost donošenja jasne definicije dveju najvažnijih dimenzija strateškog pozicioniranja: jedinstvenosti ponude i specifičnosti pozicije. 

Danas, kada položaj Srbije zahteva osmišljavanje i naporan rad kako bi se repozicionirao, jedno od integralnih rešenja predstavlja donošenje strategije globalnog pozicioniranja (GPS). Sam koncept GPS može se definisati kao razvoj i podrška imovini u privatnom i državnom vlasništvu, odnosima s vladom ili vojskom, kao i poslovnim savezništvima sa stranim zemljama pozicioniranim na ključnim strateškim tačkama, bilo nezavisno ili u multilateralnim sporazumima, a u cilju prikupljanja informacija, uticaja, moći ili tehnološke stručnosti. Slobodno možemo da kažemo da je danas strategija pozicioniranja znatno prisutnija nego što se to može primetiti na osnovu pukog posmatranja tržišta ili same države. Bez GPS za narednih 50 godina, Srbija neće imati uspeha u usklađivanju svojih potencijala sa svojim zacrtanim ciljevima. Bez profesionalno postavljene dijagnoze trenutne situacije u zemlji, nije moguće dalje se pozicionirati. Danas, kada znanje i inovacije određuju ekonomske prednosti u modernom svetu, mi u Srbiji smo svedoci nedostatka inovacija i nepostojanja čvrste strukture ekonomske inteligencije koja bi mogla da inicira unutrašnji razvoj. Bez jasne percepcije, nećemo moći da se uzdignemo do stabilne međunarodne pozicije. Bez strategije globalnog pozicioniranja trajno uspešna i održiva pozicija Srbije neće biti ostvariva.

S druge strane, moramo imati u vidu da je prosečna odrasla osoba dnevno, van posla kojim se bavi, u proseku izložena percepciji čulima sluha i vida oko 100.000 reči, te nije lako ostaviti upečatljiv trag kako bi sutra baš vaša zemlja bila lični izbor investicione, turističke, kulturne, obrazovne, sportske ili političke destinacije. Druga karakteristika ljudske pažnje je što je ona danas kratkog veka. Upravo su te dve premise dovele do toga da strategija pozicioniranja, koja objedinjava dimenzije strategije diferencijacije (kako biti različit od konkurencije) i strategije segmentacije (osmisliti najbolju ponudu za odabranu ciljnu grupu), u poslednje tri decenije preuzme primat u odnosu na sve ostale strategije kad je percepcija ljudi u pitanju. U odgovoru na pitanje kako se danas pozicionirati u očima građana, kako svoje zemlje tako i drugih zemalja, kako učiniti privlačnim svoje tržište i svoje prirodne lepote, pruža se bezbroj tehnika kreiranja imidža zemlje i brendiranja zemlje, i sve su one na kraju finalni rezultat strateškog pozicioniranja. Od percepcije uma kreatora poruke do percepcije uma njenog primaoca. Što bolje poznavanje navika, običaja, trendova, načina donošenja odluka, aspiracija i percepcija razumevanja stvari i događaja od strane jednog stratega, toliko i uspeha za jednu strategiju pozicioniranja.

Savremeni instituti, razvojni centri i državni saveti nude brojne različite, jedinstvene i uspešne primere globalnog pozicioniranja zemalja širom sveta. Kreatori uspešnog GPS mnogo puta su čuli kako Australija igra sve veću ulogu na svetskoj pozornici otkako je usmerila svoje napore tamo gde može da ostvari značajne rezultate, kako Švajcarska ima koristi od toga što se pozicionirala kao zemlja koja je deo Evrope, ali nije ograničena propisima Evropske unije, i kako je Norveška – nacija koja proizvodi energiju i koja je posvećena ekološkoj energiji u budućnosti, upornoj težnji ka socijalnoj pravdi i miru u čitavom svetu – postala nova Kanada. 

Poređenje GPS odražava naše uverenje da je digitalno doba drugačije od svega dosad, utoliko što stvara nove mreže znanja i menja tradicionalne odnose moći. Iako je svet sve više multipolaran, takođe je sve više međusobno zavisan. Živimo u periodu izuzetno brzih promena i globalnih preokreta u odnosima moći. Niko ne može da predvidi budućnost koja nastaje u letu. Ali možemo i moramo da utičemo na pravac u kojem će se budućnost kretati, kao i da razvijemo strategije i javne politike potrebne da se na najbolji način pozicioniramo na tom putu. 

Dok Srbija ne izvrši pravilnu dijagnostiku stanja i vrednosti kojima raspolaže, podvuče crtu i odredi jasne smernice daljeg državnog ustrojstva, neće biti moguće uraditi ni pravilnu strategiju održivog razvoja kao osnovu GPS. GPS – koji, kao ogledalo, ima svoju spoljnu i svoju unutrašnju stranu– omogućava realizaciju svog cilja: da kad se u njega pogleda, ukaže na sve nepravilnosti u odnosu na zadato. Jedino stalno osluškivanje promena i stanja na tržištu mogu doprineti održivom razvoju zemlje. Još je Ava Dorotej govorio: Kriv lenjir i ono što je pravo meri krivim. Srbija na stalnoj raskrsnici Istoka i Zapada, interesnih sfera koje vekovima mnogo toga diktiraju na našim prostorima, proživljava momentum – stanje uma kritične mase pojedinaca, a ne tajming kao politički izraz pravog trenutka da se uradi prava stvar – kada može mudro iskoristiti znanje i network kojim raspolaže njena stručna dijaspora, te postati jasno i primamljivo tržište za direktne strane investicije (zakonodavno, industrijski, institucionalno). To svakako zahteva mnogo znanja, umešnosti, discipline i mudrosti da se na prvom mestu okupe oni koji znaju, definišu GPS Srbije, a zatim i političke volje da se to primeni. I to u kontinuitetu, što je magična reč koja nam je već vekovima nepoznata. Bez kontinuiteta, čega su i Kinezi postali svesni, nikakav kvalitet i kvantitet ne mogu dati održive rezultate.

I na kraju, zašto danas kažemo da je unapređenje međunarodne pozicije Srbije nezamislivo bez dobro definisanog GPS? Jednostavno rečeno, zato što efekti strateškog pozicioniranja vode ka uspehu i prosperitetu zemlje. Efekti se umnogome ogledaju u sledećem: uspešno se stvaraju prepreke za konkurenciju, stvaraju se solidne osnove za takozvano taktičko štimovanje GPS, postajete jasniji i vidljiviji, kako svom narodu tako i međunarodnoj zajednici, u onoj meri u kojoj to sami želite, i, naravno, jačate svoje pozicije u odnosu na druge strateški vam važne zemlje, međunarodne banke i investicione fondove, mesta moći i izvore znanja. 

Danas, pravilno i mudro definisan GPS, koji će motivisati vladu jedne zemlje i njene građane da ga sprovode, sigurno vodi do dugoročno održive stabilnosti i uspeha za svaku zemlju. A to se odnosi i na Srbiju. Kada znate gde idete, postoji velika verovatnoća da ćete tamo i stići. U suprotnom, postajete poligon na kome se prelamaju tuđi interesi, tuđi kapitali i tuđe politike. Izbor je na nama. Izbor je na Srbiji.

Ostali naslovi

Potrošnja ekonomske budućnosti
Piše: prof. dr Nikola Samardžić
Za razliku od postkomunističke Istočne Evrope, Srbija je i dalje na početku devedesetih u domenima privatizacije malih i velikih preduzeća, ili antimonopolske politike. Galopirajuće ulaganje u vojsku i policiju još je jedno otimanje budžetskog novca od proizvođača kojim se nagrađuju neproduktivni sektori
SRPSKI BREGZIT
Piše: Nikola Samardžić
Prvi put ikada Srbija liči na Ujedinjeno Kraljevstvo, konkretno na Džonsonovu Britaniju. Skupština je faktički raspuštena, sva njena ovlašćenja preuzela je izvršna vlast
KO JE RUŠIO BEOGRAD? KAO TAKAV
Piše: prof. dr Nikola Samardžić
Nije utešno ni eventualno racionalnije osvrtanje na dalju prošlost Beograda, kad su gradski oci, u poslednjih pola veka i duže, pretežno delili slične osobine koje su Beograd učinile arhitektonskom i urbanističkom nakazom na rubu kolapsa, i na rubu varvarstva
BIJEG OD VOZA
Piše: Miljenko Jergović
Prije onoga našeg rata, za nas većeg i žilavijeg od oba svjetska, između Zagreba i Beograda saobraćao je brzi voz, prigodnog naziva Matoš express. Ime je ponio po slavnome hrvatskom pjesniku, esejistu, kritičaru i polemičaru, rođenom u Tovarniku, u mjestu koje će se 1945. naći na samoj granici dviju bratskih narodnih republika, Hrvatske i Srbije
NOVAK JE JEDINI   SLOBODAN ČOVJEK  MEĐU JUGOSLAVENIMA
Piše: Miljenko Jergović
U posljednjih trideset godina, nakon neslavne propasti državnog projekta bratstva&jedinstva, od mržnje prema drugoj vjeri i naciji nijedan mrzitelj na području bivše Jugoslavije nije imao lične štete
GLAS? GLAS!
piše: prof. dr Nikola Samardžić
Nijedna unutrašnja politika neće doneti trajni mir, dobre promene i optimizam kreativne energije ako ne otvorimo sve naše granice, prevaziđemo sva naša ograničenja i počnemo da se osećamo srećnim i uspešnim poštujući slobode drugih kao sopstvene
 PROKLETA AVLIJA
Piše: Slaviša Lekić
Srbija je prokleta avlija, ona iz Andrićevih spisa, apsana s mirisom truleži i pokore, u kojoj, opasani zidom, zajedno žive grešnici i pravednici, dželati i žrtve, lopine i poštenjačine, raja prljavih ruku i ljudi čistog obraza
OMČA OD SVILE
Piše: prof. dr Nikola Samardžić
Paktiranje s Kinom i Rusijom za Srbiju je postalo protivteža potrebi da se politički i ekonomski reformiše, da poštuje evropske slobode i ljudska prava, da izgradi nove finansijske institucije i sruši barijere prema susedima
POLITIČKA REGRESIJA I NOVA EKONOMSKA STAGNACIJA
Piše: Nikola Samardžić
Novi talas političke regresije nastupio je odbijanjem vlasti da se suoče sa suštinskim pitanjima bliske i dalje budućnosti: statusom Kosova, siromaštvom, integracijom sa susedima i Evropom. Sva navedena pitanja podvedena su u kontekst sukoba s opozicijom koja rukovodi građanskim protestima
STAVI PRST U MORE
Piše: Miljenko Jergović
Nije problem u onih nekoliko mladića s teleskopskim palicama i noževima, huligana i možebitnih neonacista i mladih ustaša, koji su napali vaterpoliste Crvene zvezde dok su na splitskoj rivi u miru subotnjeg podneva sjedili ispred kafića. Takvi stasavaju diljem Europe i svijeta, u Siriji i Iraku osnivaju Islamsku državu, te stranim novinarima i humanitarcima odsijecaju glave, u Njemačkoj presreću migrante